Neretko, kada treba pomoći detetu sa razvojnim problemima, jedan od prvih zadataka koji se postavlja ispred našeg terapeutskog tima, koji čine logopedi i psiholog, je usmeren pre svega prema roditeljima, kojima treba što je moguće pomoći da prihvate činjenicu da njihovo dete ima problem, da se naoružaju hrabrošću, strpljenjem i istrajnošću i što pre započenu veliku borbu za svog mališana.
Ovo je naročito bitno u periodu kada se detetu uspostavi životna dijagnoza, koja je vrlo traumatičan događaj za svakog roditelja. Prirodno je da iznenadna životna promena, koja se odnosi na njihovo dete, po pravilu ostavi roditelje zatečene, pa oni prilaze kroz pet uobičajenih “faza žalosti-tuge” (Kübler-Ross model), pet stadijuma tokom kojih su emocije uzburkane, a snaga volje na velikom ispitu:
- Šok i odbijanje da se prihvati istina – uspostavljena dijagnoza deteta;
- Osećaj ljutnje i traženje krivca (griža savesti, bes, krivljenje drugih ili sebe);
- Nagodba sa životom (kad bi samo… ja bih onda … ako moje dete ozdravi, ja ću…);
- Depresija;
- Prihvatanje činjenica, početak borbe i nastavak života.
Pravilo je da je u procesu žalosti i žaljenja neophodno proći kroz svih pet faza, ali je sasvim individualno za svakog roditelja na koji način će to uraditi i koliko će mu vremena trebati da dođe do poslednje, pete faze.
Nažalost, neki se, „zaglave“ u okviru jedne od faza, pa nikada ne dođu do kraja ciklusa i pete faze iz koje su u najboljoj poziciji da pomognu svom mališanu. Takvima neretko u velikoj meri odmaže nerazumevanje okoline, bračnog druga ili roditelja i bliskih ljudi koji ih okružuju (roditelji, bliski rođaci) koji iz neznanja ili neinformisanosti im čak pomažu u negiranju i relativizaciji problema.
Reči jednog od roditelja deteta sa autizmom možda i najbolje oslikavaju zašto je od vrlo velikog značaja da roditelji smognu snage i nađu način da što pre izbore i pobede u svojoj unutrašnjoj bici:
„Odbijanje da se suočite sa činjenicama i oklevanjem da potražite stručnu pomoć za svoje dete i sebe ne samo da ne izbegavate, već i aktivno sudelujete u stigmatizaciji cele porodice, a svom detetu uskraćujete priliku za razvoj i poboljšanje izgleda za budućnost.“
I zaista, svako vreme koje roditelji potroše u lutanju kroz prve četiri faze tugovanja, bespovratno je oteto od razvoja njihovog mališana, kojem vreme razvojnog perioda neumitno ističe, a samim tim i vreme u kojem mu je neophodna stručna rana stimulacija od strane terapeuta.
Zbog toga je jedan od primarnih zadataka našeg terapeutskog tima da u prvim viđanjima pomognu roditeljima da što je moguće pre racionalizuju problem i životnu situaciju u kojoj su se našli, odnosno da što pre dosegnu petu fazu.
Jer, naš tim ne zanima postavljena dijagnoza. Jedino što nas zanima je da vaše dete dosegne maksimum svojih potencijala.
Izvor i literatura: Kübler-Ross, E. (2005). On grief and Grieving: Finding the Meaning of Grief Through the Five stages of Loss, Simon & Shuster Ltd. New York, NY.
