Nedavno oformljeno Udruženje roditelja “Podrška porodici Sidro” iz Kragujevca, koje okuplja, informiše, edukuje i podržava roditelje dece sa različitim razvojnim poteškoćama i riziko faktorima, ukazalo nam je poverenje, a našim logopedima ujedno učinilo i čast da kao stručni konsultanti pomognu da se razveju dileme na najrazličitije teme i odgovore na pitanja koja postavljaju roditelji iz ovog udruženja, iz oblasti govorno-jezičkog i razvoja uopšte.
Većina tih pitanja spada među one koja bi veliki broj roditelja postavilo, ali ne zna gde bi mogli da nađu i dobiju prave odgovore. Zato smo se odlučili da odgovore logopeda iz našeg tima objavljujemo na našem sajtu (Početna/O nama/Sidro pita, Logopraxis odgovara), a samim tim i učinimo stalno dostupnim nekim narednim roditeljima, koji bi postavljali ta ista pitanja.
Takođe, dragi čitaoci i prijatelji, budite slobodni da, ukoliko imate još neke nedoumice, zatražite dodatna pojašnjenja u komentarima ispod bloga vezano za navedene teme.
“Sidro” pita: Dete uzrasta 7 godina ima problem sa mucanjem, ali samo kada su tu nepoznate osobe. Da li je to problem koji rešava logoped ili psiholog?
Kada primetite kod svog deteta da muca, potrebno je odmah zatražiti stručnu pomoć, jer se radi o problemu komunikacije koji, ukoliko se na vreme ne tretira, može drastično da se iskoplikuje, do toga da se potpuno gubi sposobnost govora (sa čim sam se više puta susretala). Smetnje kod osoba koje mucaju se pojačavaju u prisustvu nepoznatih osoba, prilikom razgovora telefonom, kada je dete izloženo javnim nastupima, kada treba da odgovara pred odeljenjem (razredom) itd. Smetnje se tada pojačavaju, jer dete više razmišlja o tome kako će da izgovori rečenicu, nego kakvu će poruku da pošalje. Tako da, ovaj problem koji ste naveli, uobičajen je za osobe koje mucaju.
Kod osoba koje mucaju, govor se stavlja pod kontrolu korišćenjem tehnika za prevazilaženje tog problema. Da bi se ovladalo tehnikama, deca bi trebala da vežbaju sa stručnim licem – logopedom, koji je obučen za primenu određenih tehnika. U Logopedskom kabinetu Logopraxis sprovodi se izvorna metoda Svesne sinteze razvoja, u okviru koje se koristi širok spektar tehnika u prevazilaženju mucanja, zbog čega se smatra najpouzdanijom i najtemeljnijom metodom koja se koristi na našim prostorima. Zanimljivo je da je metoda “Svesne sinteze razvoja”, kao i značajni rezultati koje je postigla u terapijama i lečenju mucanja, podstakla naučne institucije SAD da zajedno sa tvorcem metode prof. dr Cvetkom Brajovićem sačine projekat studije koju je u dogovoru sa zavodom za međunarodnu tehničku i naučnu saradnju Saveznog izvršnog veća SFRJ finansirala vlada SAD. Danas se ova metoda uspešno primenjuje u svim zemljama bivše SFRJ, ali i u Engleskoj, i pojedinim državama SAD.
Dakle, da razjasnimo, kao defektolog koji je “nadležan” za govorno-jezičke probleme, svakako je logoped onaj kome se prvo obraćate u ovoj situaciji i koji sprovodi tretmane mucanja. Ova situacija je maltene školski primer kada se problem mucanja pogoršava i biva znatno izraženiji u situacijama koje ta osoba vidi stresnom, ali to ne znači da se mucanje javlja kao proizvod stresne situacije. U ovoj konkretnoj situaciji stres je samo uzrok pogoršanja problema fluentnosti govora, koji dete ne uspeva da prevaziđe.
Inače, psiholog ponekad ima svoje mesto u podršci osobama koje mucaju, uključuje se u slučaju kada logoped primeti kod deteta određene psihosomatske reakcije, koje zahtevaju uključivanje i psihologa kao podrška tretmanu.
Želela bih da napomenem, vezano za aktuelnu situaciju sa pandemijom korona virusa, da problem sa mucanjem može da se iskomplikuje tokom stresnih situacija i u periodima koje osoba koja muca može da ih oseća kao stresne. Obzirom da je aktuelna situacija sa pandemijom virusa Covid 19 svakako jedna od takvih, logopedi iz Logopedskog kabineta Logopraxis su u saradnji sa logopedom Darinkom Šoster, iz Zavoda za psihofioziološke poremećaje i govornu patologiju “Prof dr. Cvetko Brajović”, koja važi za najeminentnijeg stručnjaka iz oblasti mucanja, formulisali Savete i uputstva kako bi se olakšalo osobama koje mucaju tokom pandemije Covid 19, upravo sa ciljem da pomognu osobama koje mucaju da lakše prevaziđu ovaj period.
“Sidro” pita: Moja devojčica sve razume, ali ne govori. Da li treba da se zabrinem?
Razumevanje govora je važan deo govorno jezičkog razvoja svakog deteta, jer prethodi pojavi i razvoju ekspresivnog govora. To se dešava, jer sve ono što dete razume, tj. sve ono što čini njegov pasivni rečnik, prelazi u aktivni rečnik i reči koje dete koristi da bi komuniciralo.
Tako da, ukoliko je razumevanje dobro, ali govor izostaje, a dete je na uzrastu na kojem bi trebalo da ima razvijen rečnik od određenog broja reči i da te reči kombinuje u rečenice, to je svakako znak za roditelje da se obrate logopedu.
Pravovremeno javljanje logopedu u tom slučaju omogućava adekvatnu dijagnostiku i osmišljavanje programa rada, pa samim tim i brži i bolji efekat tretmana. Što se duže odlaže javljanje logopedu, to će kašnjenje biti veće, pa će detetu, i uz intezivnu logopedsku stimulaciju trebati mnogo više vremena da stigne svoje vršnjake.
Kako u pitanju nije naveden uzrast deteta, kako bih konkretno odgovorila, napomenuću da je bitno da pratite govorno-jezičke norme za uzrast svog deteta i ukoliko primetite odstupanja od normi, onda bi trebalo da se što pre javite logopedu na pregled. U svakom slučaju, ako dete ne govor sa dve godine, trebalo bi da potražite pomoć stručnog lica.
“Sidro” pita: Da li je u redu da dete nema fazu gukanja i da kasnije počne sa celim rečima?
Pitanje je odlično, jer verovatno polazi od savesnog roditelja koji je od najmlađeg uzrasta svog deteta zainteresovan za razvoj i praćenje normi svog mališana.
Razvoj govora počinje još od rođenja deteta, sa njegovim prvim krikom, i kako dete raste i sam razvoj govora postupno prolazi kroz određene faze. Jedna od njih je i faza gukanja koja se javlja oko 2. ili 3. meseca i jako je bitna. Tokom ove faze dete se uči osnovnim karakteristikama govora, u smislu da počinje da otkriva suglasnike i da ih kombinuje sa vokalima.
Ova faza je bitna, jer predstavlja osnovu na kojoj se zapravo gradi sam govor, pošto se iz ove faze prelazi u fazu brbljanja, a nakon toga dete, kroz dalji razvoj, produkuje i prve reči
Iz toga se može zaključiti da je svaka faza podjednako bitna, i da ako bilo koja faza izostane može imati za posledicu kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju, a svako kašnjenje, pogotovu ono koje nije otkriveno i tretirano na vreme ima teže posledice. O fazama u razvoju govora, pisala je i logoped Jasmina Malović, u prethodnim odgovorima na pitanja Sidra.
Zato, ako dete već sa 5-6 meseci nije ušlo u fazu gukanja, kada treba da nastupi već faza brbljanja, trebalo bi da se javite logopedu, radi pregleda i dobijanja saveta radi pravovremenog započinjanja stimulacije govora deteta (najčešće kroz konsultacije za rad u kućnim uslovima, a nekad i kroz tretmane).
“Sidro” pita: Pedijatar kaže da nije neobično da su dečaci lenji i da do treće godine nema razloga za brigu?
Najintenzivniji razvoj govora i jezika kod dece oba pola traje od druge do pete godine života, te reći da su dečaci “lenji” i da treba sačekati tri godine za logopeda nije nešto što je prava informacija za roditelje. Govorno jezičke norme za decu ne prave razliku u poželjnom razvoju govora kod dečaka i devojčica. Postoje istraživanja koja govore da se kod dečaka češće dešava da kasne u govorno-jezičkom razvoju, ali to svakako ne znači da treba kasnije da počnu sa stimulacijom govora.
Savremena logopedska praksa jasno ukazuje da ukoliko dete (nebitno da li je muškog ili ženskog pola) već sa dve godine ne prati norme govorno-jezičkog razvoja, neophodno je obratiti se logopedu radi obavljanja kontrolnog dijagnostičkog pregleda. Logoped tada procenjuje potrebu za obavljanjem logopedskih tretmana, koji se prilagođavaju uzrasnoj dobi deteta.
Bitno je istaći da u slučaju kada dete ima dve godine i “u kašnjenju” je, nije dovoljno dati samo instrukcije i vežbe za rad roditeljima, pa na par meseci vršiti kontrolu, jer to ne znači da će roditelji, koji nisu obučeni, niti su profesionalci, znati i na osnovu tih instrukcija pravilno da stimulišu svoje dete, a svako odlaganje početka tretmana znači i veće zaostajanje u govorno-jezičkom tretmanu. Rad na početnom progovaranju je težak za terapeuta, ali vrlo značajan za dete, te biste kao roditelji trebali da insistirate na njegovom pravovremenom i intenzivnom sprovođenju, bez odlaganja.
Dolaskom kod logopeda tek od treće godine, gubi se dragoceno vreme, a detetu je sve teže da uhvati korak sa svojim kalendarskim uzrastom, jer se i kašnjenje vremenom produbljuje. Zbog toga, dobro edukovan pedijatar po pitanju govorno-jezičkog razvoja, ne bi smeo da daje takvu vrstu saveta, naročito bez konsultacija sa logopedom.
Očekujte nove, a pročitajte i prethodne odgovore na pitanja koje su postavili roditelji iz udruženja roditelja “Podrška porodici Sidro“:
Sidro pita, Logopraxis odgovara 1. deo