Dete vam još ne govori, a već ima dve godine? Nove naučne studije biste morali da shvatite vrlo, vrlo ozbiljno.
One jasno ukazuju na činjenicu da je rana stimulacija i njeno pravovremeno započinjanje veoma važna! Nekada i presudna da bi dete doseglo biološke potencijale!
Takva istraživanja nedvosmisleno ukazuju i da je uspeh tretmana i oporavak deteta značajno efikasniji, brži i ostavlja manje posledice na dete.
Najveće zablude među roditeljima
Zablude nikada nisu dobre. Ovo je naročito slučaj kada su u zabludi roditelji mališana, po pitanju njihovog razvoja.
Ako ne znate da već sa četiri godine vaše dete treba da prođe pregled kod oftamologa, već sa šest bi moglo da ima veliku diptriju. Pitanje je nekad i informisanosti roditelja, a osnovna informacija vezana za razvoj govora je da bi kontrolni pregled kod logopeda trebalo da se izvrši već sa dve godine.
Ipak, u logopedskoj praksi često se dešava da roditelji sa detetom koje kasni u govorno-jezičkom razvoju, kod logopeda dođe prekasno. Čuli su negde:
Ma, kakav logoped, progovoriće. Pa i stric mu je kasno progovorio. I šta mu sada fali? Priča kao i svako drugi.
Ovakvi “stručni saveti” su najčešće razlog zašto roditelji naprave ključne greške. Lepo im je čuti umirujuće reči, briga lakše prođe. Ili se samo gurne pod tepih.
Međutim, te umirujuće reči retko ko preispita. Retko ko zaista analizira tog “strica” ili nekog drugo rođaka i koliko je u životu “dobacio”. Da li je završio fakultet, ako i jeste da li sa prosečnim naporom ili se baš namučio. Ili na kraju otišao na privatni. Koliko je uspešan u komunikaciji, socijalnim odnosima, da li ima drugi problema sa pažnjom i slično.
Jer, sve su to moguće posledice zbog nepravovremenog rešavanja problema.
Druga zabluda koja prouzrokuje kasni dolazak roditelja je pogrešno shvatanje uloge samog logopeda.
Pa, šta će kod logopeda ako ne govori. Kod njih se ide tek kasnije, kada treba da ispravi glasiće.
Kao da se podrazumeva da će svako da progovori, sam od sebe. Pazite, pričamo o govoru, najsloženijoj čovekovoj funkciji.
Istina je, već zaključujete, da su upravo logopedi stručna lica koja imaju znanja da stimulišu govorno jezički razvoj i pre nego što dete progovori.
Iako je svako dete individua za sebe i različito se razvija, postoje govorno-razvojne norme po kojima se prati da li se ono nalazi u razvojnom okviru predviđenom za njegov kalendarski uzrast.
Treća zabluda je ništa manje opasna. Nju plasiraju pojedine kolege (naglašavamo pojedine) defektolozi kojima u osnovi posla nije razvoj govora. Motivi su im nedostojni struke, da “zaštite” svoj posao i zadrže klijente.
Nemate još šta da radite kod logopeda. Kod logopeda se ide tek kada mi (defektolozi) završimo posao!
Detetu kojem je potrebna rana stimulacija neretko je nužno da se obezbedi multidiciplinarni pristup. On podrazumeva pomoć defektologa (logopeda, oligofrenologa, senzo-motorne smetnje, somatopeda), terapeuta senzorne integracije ili reedukatora psihomotorike itd. Zato se i formiraju timovi. Odgovoran stručnjak bi morao da ovo ukaže roditeljima da bi se dobio adekvatan rezultat.
Tvrditi da, kod deteta koje nije progovorilo, ne treba da bude uključen logoped, kao najpozvaniji, najobučeniji da stimuliše razvoj govora?! Zaključite sami šta je to.
Naš savet je jednostavan – bežite od takvih “stručnjaka”, jer nisu dobronamerni. Gledaju vas samo kroz prizmu novca koji im ostavljate.
Rani dolazak, bolje razvojne šanse
Kao što smo već naveli, ukoliko dete već sa dve godine ne prati norme govorno-jezičkog razvoja, neophodno je da se već u tom periodu roditelj obrati logopedu. Obavljanje kontrolnog dijagnostičkog pregleda i započinjanje stručne stimulacije su danas standard u svim razvijenim zemljama.
U slučaju kada postoje riziko faktori rana intervencija se sprovodi i ranije. Riziko faktori su genetska predispozicija, hronična oboljenja poput dijabetesa kod majke, prevremeni porođaj, nedostatak kiseonika na rođenju, povišen bilirubin kod bebe, moždana krvarenja itd. U tim slučajevima rana intervencija se podrazumeva već od nultog uzrasta. Najkasnije vreme za pregled logopeda je sa detetovih 18 meseci.
Razvoj govora kod deteta je složen proces koji zahteva strpljenje, upornost i istrajnost. Govor se ne razvija „preko noći“, ne rešava se kao vađenje zuba. Ne pomaže antibiotik niti bilo koji drugi lek, iako se proces takođe zove terapija.
Međutim, obzirom da se radi o razvoju deteta, potrebno vreme kako bi dete usvojilo i obogatilo rečnik.
Ako se zna da se govor razvija od 2. do 5. godine, dolaskom kod logopeda od treće godine, gubi se dragoceno vreme, a detetu je sve teže da uhvati korak sa svojim kalendarskim uzrastom.
Tri godine intenzivnog razvoja govora
Mnogi roditelji se iznenade kada im kažemo da dete već sa dve godine treba da ima oko 300 reči u svom rečniku.
Ali, kako je to moguće. Pa ono je praktično još beba.
Razvoj svakog mališana je individualan, ali odstupanja od govorno-jezičkih normi veća od tri meseca zahtevaju intervenciju logopeda.
Da li će ona biti u vidu konsultacija i saveta, ili će biti potrebno da se dete odmah uključi u tretman, zavisi od stanja deteta.
Međutim, ono što na neurološkom nivou treba da se zna, pet godina života je ključno. U tom periodu na nivou mozga povezuje se oko 70% sinapsi, dok se do 12. godine razvija 95%. Upravo u tom periodu, do pete godine pre svega, bi trebao i prirodno je da se u potpunosti razvije govor.
To je proces, koji ne čeka. Današnjim roditeljima su deca uvek “manja” nego što zapravo biološki jesu Ili što bi trebala da budu.
Govorno-jezičke norme ukazuju da bi između druge i treće godine trebalo da dođe do intenzivnog razvoja govora. Sa tri bi vaš mališan trebao da ima 500-1000 reči. Zamislite ako ne govori uopšte, koliko je u zaostatku i koliko će vremena trebati da to i sustigne.
A svaki naredni mesec, “norme mu beže”, jer više nisu na tom nivou. Zato je rana stimulacija nužna, jer pruža mogućnost da se adekvatnim logopedskim tretmanom proces razvoja govora ubrza.
Ako je kašnjenje veliko (šest meseci i više) bez logopeda – to vrlo verovatno nećete uspeti. Ista je verovatnoća da će i posledice da budu dalekosežne.
Koje rezultate očekivati od rane stimulacije?
Kroz pravovremeno stimulisanje deteta u ranom razvojnom periodu, poboljšava se njegova pažnja i koncentracija. To su prvi benefiti koje ćete kao roditelji primetiti.
Dete počinje znatno brže da bogati svoj rečnik, brže se socijalizuje. To podrazumeva da počinje učestalije da ostvaruje kontakt sa osobama koje ga okružuju.
Sledeće što ćete primetiti je da počinje da se igra i koristi igračku u svrhu za koju je namenjena.
Svi ti parametri dovode do bržeg sazrevanja deteta kako na socijalnom tako i na psihološkom aspektu i predupređuju se eventualne posledice koje se mogu javiti u predškolskom i školskom uzrastu u savladavanju gradiva, prihvatanju školskih obaveza i zahteva koji se pred dete stavljaju.
Zbog svega navedenog, stručni tim Logopraxisa preporučuje roditeljima da samostalno prate govorno-jezički razvoj deteta do dve godine kroz razvojne govorne norme.
Ukoliko već tada uoče odstupanja od govornih normi, preporuka je da što pre obave temeljan kontrolni logopedsko-dijagnostički pregled. Ako se utvrdi potreba, dete se uključuje u stimulativni tretman, kako bi predupredili eventualne komplikacije i posledice.
Kako odabrati terapeuta?
Logopedski kabinet Logopraxisje još 2015. godine među prvima počeo sistematično da pruža usluge rane stimulacije. Višegodišnje iskustvo i brojne obuke idu u korist delotvoranog terapeutski rad u najranijem uzrastu.
Naš tim ne daje listove sa zadacima roditeljima, već ih osnažuje kroz konkretan terapeutski rad. Bez dodatne naplate i rado insisturamo na prisustvu tretmanima, na kojima roditelje obučavamo kako da urađeno i naučeno na tretmanima primene i u kućnim uslovima.
Uspešnost rane intervencije u velikoj meri zavisi i od obučenosti i pravilnog rada roditelja kada se tretman završi.
Tim Logopraxisa je 2019. godine dodatno ojačan podrškom kliničkog dečjeg psihologa Nataše Medić, koja je, sa preko 25 godina iskustva, jedan od najboljih stručnjaka iz ove oblasti u Republici Srbiji. Jedan je od prvih članova Nacionalnog saveta za ranu intervenciju pri UNICEF-u, u kojem se nalaze najeminentini srpski stručnjaci.
Dodatne obuke ostalih članova tima tokom vremena omogućile su i podršku iz različitih oblasti (senzorne integracije, bazne stimulacije, primitivnih refleksa), pa je podrška dostupna već od nultog uzrasta.
Pomoć naših sjajnih terapeuta možete potražiti na dve lokacije:
🔹 Logopraxis Beograd (Luke Vukalovića 9/3, 70 metara od stanice tramvaja kod Opštine Zvezdara)
🔹 Logopraxis Kragujevac (Tanaska Rajića 12/1, paralelna sa Glavnom).
Za više informacija možete nas kontaktirati na sledeće kontakt telefone:
🔹 Beograd: 📞 064/00-99-181
🔹 Kragujevac: 📞 065/677-95-87
[i] Naučni rad “Ima li potrebe za logopedskom dijagnostikom pre treće godine”, prof. dr. sc Draženka Blaži, Edukacijsko rehabilitacijski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska (2015).