Poslednjih godina u praksi je primetna najezda dece starije od dve godine koja kasne u govorno-jezičkom razvoju. Što je najgore, problem je sve složeniji i nije samo jezičke prirode. Neretko u takvim situacijama roditelji budu vrlo iznenađeni kada od iskusnih logopeda čuju jako bitnu informaciju:

Postoje postoje određeni preduslovi, temelji, na kojima se “zida” govor kod deteta, a koji se ogledaju u senzomotornom razvoju!

Zapravo, u najvećem broju slučajeva kašnjenju govora prethodi nedovoljna razvijenost senzomotornog sistema. To podrazumeva nedovoljnu neuropsihičku spremnost mališana za uspostavljanje složene govorne funkcije.

Jer, govor to jeste – jedna od nasjloženijih neuroloških funkcija kod čoveka.

Tada je na terapeutima da “gase požar” i proces stimulacije, pored logopeda zahteva uključivanje stručnjaka različitih profila poput defektologa, terapeuta senzorne integracije i slično. Međutim, roditelji mogu preventivno da reaguju i preduprede ovakvo stanje.

 

Da li ste znali o govoru? 

Govor je složena funkcija koja uključuje mnoge različite aspekte kognitivnih, fizioloških i psiholoških procesa. Razvijanje i korišćenje govora zahteva koordinaciju različitih delova mozga, nervnog sistema, i mišićnog sistema. Međutim, ne samo to, jer podrazumeva i interakciju sa socijalnim i kulturnim kontekstom.

 

Stimulacija kroz igru

 

Od najboljih terapeuta ćete čuti da se dete najbolje stimuliše kroz igru. Igru možemo podsticati od najranijeg uzrasta i upravo se tada paralelno stimulišu motorika, ali i govor kojem se postavljaju prvi temelji.

Zamislite da 9-mesečnoj bebi oduzmete igračku sa kojom se igra ili je sakrijete od nje. Šta će uraditi? Ona će posegnuti rukom kako bi je tražila nazad i to su prvi obrasci motornog delovanja u svrsi komunikacije.

Međutim, svako kretanje istovremeno je blagotvorno za razvoj deteta, jer se motorne i jezičke veštine razvijaju paraleno i jezik se kod dece razvija kako motoričke veštine sazrevaju.

Postoje neurološki dokazi da su polja u mozgu koja su zadužena za govor istovremeno aktivna i kada se sprovode neke motorne aktivnosti.

Umešni terapeuti zato neretko sprovode logopedski tretman kroz igru gde se govorne aktivnosti sprovode paralelno sa nekim imitacijama motornih aktivnosti. Ako se govori o češljanju, hodanju, bacanju ili šutiranju lopte, tepapeut imenuje, ali ujedno i izvodi ili imitira tu radnju i uključuje dete u nju.

 

Taktilna preosetljivost

 

Dakle, pojava prvih reči kod dece je vezana za motornu akciju, pa će deca imenovati najpre predmete kojima mogu da manipulišu.

Međutim, nervni sistem deteta mora da bude spreman i sa aspekta senzomotorike. Ne biste verovali, ali nedovoljna zrelost i problem sa čulom dodira mogli da otežaju put do prve reči. 

Razlog tome je što dete koje je taktilno preosetljivo neće ispitivati igračke i prostor, neće imati adekvatnu pažnju. Svaki dodir njega uznemirava na neurološkom nivou i zato će se truditi da nema kontakt sa tim igračkama.

Samim tim će kasniti kako motorno, tako i govorno- jezički, jer neće raditi ono što bi prirodno trebalo.

Roditelji nekada za svoje dete znaju da kažu da je nespretno ili smotano, kada treba da baci loptu, jer izbegava takve igre. Zapravo, ono u takvim situacijama možda ima problem sa čulom dodira. Kod njega se to ogleda kao osećaj neprijatnost prilikom uzimanja takve igračke zbog same njene teksture koja mu ne prija, što takođe ukazuje na problem sa senzornom obradom informacija.

I što ga ograničava da razvije osnovne motoričke obrasce. 

 

 

Komunikacija sa roditeljima

 

Kada dete počne da puzi, povećava se rizik da će naići na opasnost. Roditelji tada komuniciraju mnogo glasnije sa detetom, jer imaju prirodnu potrebu da ga zaštite od opasnosti.

Dete na taj način stiče prva iskustva u komunikacijskom odnosu sa roditeljima. Na primer, dete prati verbalnu reakciju roditelja dok puzeći prilazi stepenicama, zatim gleda stepenice i opet roditelja. Na taj način dete motornu radnju povezuje sa verbalnom instrukcijom.

 

Značaj samostalnog sedenja

 

Samostalno sedenje je takođe jedna od preduslova za razvoj jezičkih veština. Kada dete može samostalno da sedi, detetove ruke su slobodne da posegnu za predmetima, pa će to i raditi.

Deca koja istražuju predmete upoznaju se sa njihovom težinom, teksturom, veličinom, a zadatak roditelja u tim situacijama bi bio da razgovaraju o tim karakteristikama predmeta. Na taj način mališani svoje iskustvo povezuju sa tim rečima, odnosno osobinama predmeta kojima manipulišu.

Pored slobodnih ruku, kojima dete može samostalno da manipuliše u sedećem položaju, dete ima adekvatnu kontrolu disanja koja je neophodna za pravilno pozicioniranje usna, jezika, zubića i ždrela, a koji su nepohodni u produkciji govora.

Samostalno posedanje postavlja detetu govorne strukture u idealan položaj za proizvodnju govora. Sam govor je fina motorna aktivnost za koju su potrebne dobra uskladjenost jezika i usana, kako bi dete proizvodilo različite glasove i produkovalo govor.

 

Hodanje je takođe značajno

 

Dete koje već nešto posle prvog rođendana hoda, može da pristupi stvarima koje su mu udaljene i da ih prenese do roditelja.

Sa njima se inicira i organizuje igra što pruža bogate mogućnosti za razvoj jezika. I to sasvim prirodnim putem.

Jer, dete će najpre imenovati pojmove i objekte kojima može motorno da manipuliše i samim tim usmeriti pažnju i na reči kojima se objekti imenuju.

Iz svega do sada navedenog, a toga je zaista još jako puno, možete zaključiti koliko je velika povezanost senzomotorike sa razvojem govora.

Kao generalni zaključak nameće se da neadekvatan razvoj senzorike ili motorike u najranijem uzrastu, pre druge godine, treba da bude signal i alarm roditeljima da nešto nije u redu i da bi trebalo na vreme reagovati, potražiti pomoć stučnjaka, pre nego što problem sa kašnjenjem u razvoju govora postane evidentan.

 

Saveti za bebe za stimulaciju senzomotorike

 

Dajte bebi zvečku. Stimulišite pokret zvekanja, tako što ćete u početku pridržavati bebinim ručicama zvečku, zatim joj pokažite još jednom kako zvečka zvecka i čekajte da beba to izimitira. Uz to možete i onomatopejom da imitirate pokret zveckanja (npr. dok pomerate zvečku izgovarajte: “zvec, zvec”). Ovakva igra će poboljšati brbljanje kod bebe i uticati na razvoj govora.

Takođe, kroz igru razvijajte motorne obrasce, tako što ćete kasnije bebi koja puzi pokazati psa, zatim ga malo udaljiti od nje i imitirati lajanje psa. Beba će kroz igru biti motivisana da dođe do igračke, pokušaće da je uzme i izimitira. Kroz takvu igru, uspostaviće kontakt pogledom i produžiti interakciju sa roditeljima, a sve u svrhu komunikacije.

Ako ipak ne uspevate sami, obavezno potražite pomoć iskusnih terapeuta senzorne integracije. 

 

Senzorna integracija Beograd, Vračar, Zvezdara

 

U našim centrima u Beogradu (Vračar, Zvezdara, Vukov Spomenik) i Kragujevcu, specijalno obučeni terapeuti rade individualno prilagođene programe senzorne integracije koji se baziraju na najnovijim istraživanjima i metodama. Oba naša centra opremljena su sobama za senzornu integraciju po najvišim svetskim standardima, među najopremljenijima u ovom delu Evrope.

Ove sobe su specifično dizajnirane za sprovođenje individualizovanih terapijskih planova pod vođstvom sertifikovanih terapeuta, kao što su radni terapeuti ili specijalisti za senzornu integraciju.

Pogledajte gde se tačno nalaze naši centri, raspitajte se zašto važe za najbolje logopede u Beogradu i Kragujevcu. Dijagnostiku i tretman senzorne integracije po metodi dr Ayres® u pedagogiji/SIAT® možete zakazati na telefone u sekciji kontakt.

 

 

 

Ovaj autorski tekst naših terapeuta, koji su specijalizovani u sprovođenju terapije senzorne integracije objavljen je u časopisu Vega zvezda zdravlja, koju izdaje Zdravstvena apotekarska ustanova “Vegafarma”. Ukoliko Vaše dete kasni u govoru ili motoričkim sposobnostima, pomoć možete pronaći u našem centru u Kragujevcu, ul Tanaska Rajića 12, u jednom od najbolje opremljenih terapijskih centara u ovom delu Evrope. Obavezno je prethodno zakazivanje na kontakt telefon: 0656779587